Srpski
English
German

Prvo sam čuvo mlinu u nadnicu. Razbolo se taj što pre mene bio, neki Duša Solarov. Pose kad ozdravio, parasio se, pa otšo da radi u svilaru. Onak gazda mene uzo. Imao sam platu pesto dinara ondašnji i tries kila brašna na mesec. Nije poso bio zdravo težak, al furt noćom. Imao sam pušku, vojnu, s tri metkabila, al nisam nikad iz nje puko. Fala bogu, nije trebalo, okrom da sam puco u miševe, bilo onoliko. I di neće u tolku mlinu, na dva sprata.
    A pre nismo ni suvaču imali, neg bila jedna čak na Miloradovića pustaru. Novce za mlinu dao Mita Rašić, a Vasa Dečermić indžilir iskumstiro i nadgledo i to bio njegov tal, jer nji dva bili kompanjoni. Mašinu doteradu čak iz Pešte. Švungrad, onaj gvozden točak, bio mene za vr' glave. Kad se zaukće, misiš akos otkine ode uprav u Ponjavicu. Mašinista bio Sič, onaj iz gornjeg sokaka, a ložio Mila Drmalo. Kad ne pazi pa pregreje, onak Sič ruži ga i pose dolivadu ladnu vodu u koto, a toplu ispušću nonu cev di se furt majala deca iz komšiluka.
    Za mojeg  vremena Djura Zec bio obr-mlinar. Taj je umo da našteluje da melje šta oćeš i kako oćeš i belo i crno i griz i trice, štagod. Mogo si meljavu da platiš u novce, al većem se ušur uzimo, pa kolko samelješ. Bilo tuna kola na stotinu.  I iz Pločice, iz Ivanova, iz Skorenovca, iz Dolova... Pose vršidbe bilo najviše, što kažedu dan-noć. Al mlin nije kreto dok ne zaprimadu vagon najmanje. Kad trebalo, mleli i noćom. Bila nuz mašinu ta dinama što pravila struju. Kad mlina radi, svetli ko u Beograd. ( U selo onak nije bilo elektrike.) A bio neki Steva Babić džakaroš, štoj imo ledja od metera.Mogo da ponese po dva džaka od pedes kila, al zoto umo i da poje kilu slanine i cepovku leba. Volo i da potegne. Jedared radio od zajutra do naveče, pose malko popio, pa prilego na neke džakove. Ja došo na poso, već pomračina. Moro sam dobidjem mlinu i avliju na svaki po sata. Pripnem se gore, čujem di neko rče. Pridignem fenjer, kad Steva. probudim ga, kaže žedan, dal ima vode. Damu, popi pola kante, pas okreno oma na drugu stranu. Diće kući, dok ode već vreme za poso.
    Brez tri meseca, radio sam tuna puni sedamnajs godina. Tri sam gazde promeno. Onak počo da patim od reume, pa svaki dan sve gore. Nikakve medicine nisu pomogle, a svašta sam probo. Iskrivio se u ledji ko obranica. Mora da bide od promaje i od oti cugova. Nakraj me pošlju na komesiju i dobim invalidu iljadu i četrdespet dinara. Fala im i za tolko.