Srpski
English
German

Zdravo sam pazio da na Tucindan ne opravim kaku komendiju,jel mati imala da me isperdaši za makaršta, pa će pose celu godinu da bidem miran i poslušan. Ako tuna prodje brez boja, onak za Badnji dan nemaš brige. Kažedu, ne valja u taj dan deca das bijedu, jel oće pose dizidjedu čirevi digod udaru. Al dvared sam fasovo i na Božić.
Jedare na Badnje veče, to me mati šopala, a drugi puta na Svetog Stevana, kad smo išli kod kumova na slavu.
Taj dan do večere lepo prošo. Kad suvatila pomrčina, išli s deda-Milom na gumno po slamu, što kažedu dunesemo Božić ukuću. On unapredak, mi za njime. Rastresemo pose slamu svugdi i na astal, a odozgore metemo pokrovac i čaršav. Onak mati postavi večeru. Bila štuka sušena, prebranac, kiso kupus i štrudle s orasima. Ja volo ribu obaška, pa jem ko ala nesita. Kad jedna kos, uprav u resu. Zagrcnem se, oči ovolke, a deda Mila kaže:"Jej kore od leba, to će da protera". Jem ja leba, sve tolke parčadi, al ne pomaže. Udarim onak u dreku, a mati uzme lampu u jednu ruku pa viče:"Zini, bedo, da vidim di ti zapelo!" I oma s dva prsta mene usta. Ja manem glavom unatrag, mati strgne i sturi cilindar s lampe. Nise razlupo, sreća, al sam ja opet vido boga Jokinog.
     Jelku onak za Božić retko ko kitio, pa ni mi. Al jesu naši kumovi Petronjevi. Bogati pa mogli. Visoka skorom do štukatera, a na nju trista kriskindli i kojekaki drugi besova. Ta ni naše Švabe taku nisu imali. Na astal grancle, piškote, torti šes vrsti, ne znaš otkud bi pre počo. Mati mi, pre neg što smo pošli, zapreti das nešalim štagod duzmem dok me trired ne ponudidu.
Kuma Milka nudi, ja se sve skanjeram, a već gledim di je najveće parče, pa kad i treći put kazala:"Služte se", skočim oma preko stala i prevrnem kanave s vinom na satenski čaršav. Oma sam znao šta će da pasira kad se vrnemo kući, ponak bar dizvadim štetu, uvatim jednu kriskindlu i kako sam povuko, skrjam granu. Petronjevi nisu vidli, al vido otac, pa mi pose i ta kriskindla nanos izišla