Srpski
English
German

    Ima ta kuća i puni sto godina. Propo malko crep, šalone na pendzere trebadu nove, al drugo ništa ne fali. Dobra je. Ta kaki bi ti izgledo d'imaš sto godina, jel?
Kuću zido i ciglju peko još pokojni deda Duša, sve veliki format, dvajsdve furune.
Onak Švabi pravili ciglju u Kutinu, jel tuna žute zemlje kolko voleš, a nema odozgore ni ašov da skinedu. Vode bilo svugdi, jel cela Kutina u snizu. Kad nadodje Dunav, poplavi polak atara.
Udari voda, uprav pod bajer.
Švabi sve pripremu, iskopadu, p'onak muški mešadu žutu zemlju i vodu, pravidu blato, skinu s'ugaća pa gazidu dizidje ko testo, a žene njine punu u kalupe.
Veliki to poso, dok s prosuši, sadene u furune, ispeče, oladi, prodju dva-tri meseca.
Zoto i košća. Kolki to novci bili u ono vreme, nemož da zamisiš. Al ciglja dobra, nigdi da je vlagu povukla. Ta ima da traje još sto godina.
Venčanice i rogovi od bagrena, imali osamnajs komada u Treće livade, a istrugo i oteso majstor Steva, Vajin otac. I to ima da traje još sto godina.
Kad Franja izido opštinu, došo befel da nemož više da pravi koji kako oće, nemož trskom da pokrivaš, neg crep. E, taj gorenaka ti je apatinski.
Manda, po mojim, ništa ni onim kućama od naboja nije falilo. Leti ladovina s tri prsta debela.
I dal ti vidiš kolka to kuća, dvajs meteri s fronta, devet u širinu.
A unutri konk, kujna, dve sobe i komora. Onak taka moda bila i potreba.
Zidali neki majstori iz Idvora, a moro si s majstorima lepo, jel kuću praviš jedared ili nijedared. Ne valja da daš da pijedu, jel kad prepijedu, onak više i ne gledidu u visak i vasevagu, pa zidovi pose kako im bog da. Ne valja da nedaš, jel oni već nadjedu kaku će burgiju zoto d'opravidu. Kad kod Žive Kikireca zidali, a on s rakijom zatezo, oni ništa, oćutidu, završidu sve, al kad bilo nazimu das loži u gostinsku sobu – ne komin da vuče. Sve vraća dim natrag. Misili tice opravile gnezdo, pa gurali šticu odozgore, al ništa. A drugi dva komina vučedu dobro!
Pričo Živa to kod gospa-Mare u birt, a neki Toma Radojev, što bio palir od zanata, kaže: ,,Da platiš holbu vina, da te zajutra rešim bede!" I Živa plati.
Sutra prepne se Živa gorenaka, pusti visak u komin, nuz jedan ćošak, zabeleži, onak ode na tavan, odmeri tamo kolko treba, izvadi jednu ciglju iz komina, kad ono majstori uzidali stari šešir u komin, a prosekli tako unakrs. Guraš šticu, jel četku, mož da prodje, al dim ne može!
Kako se samo setidu, oca im dundjerskog!