Srpski
English
German

    Deda Laza Milin i unuk Jova namirivadu uštalu. Jova vilama skuplja stelju i tovari
na tragač, da pose izveze na guvno di djubre i stoji, a deda Laza dono u
naramak šalamide pa meće u jasle da marva je. Radu i ćutidu, okrom što
se Jova kadikad nakašlje. Nije bolesan, sačuvaj bože, rumen pa ko od
brega odvaljen. Neg drugo njemu napameti.
– Bem mu tajdarajde njegovo, ta zini već jedared šta si teo – kaže deda –
šta se skanjeraš ko nova mlada.
– Nije, dejka, neg ne znam kako bi počo – pravda se unuk.
– Ta id' u kilenc, dideš, otkud bi počo neg od početka – jedi se deda, a ni ne
gledi unuka neg uzo četku i češagiju pa timari Belavu.
– Kad se otac ženio, jel kogod pito?
– Dašta je. Mene kazo koju bi, pa pose išli disprosimo tvoju mater od Tolmačevi.
– A ti kad si uzo baba-Lenu?
– E, onak moj otac mene pito šta čekam, šta se ne ženim, jel imam sedamnajs i
već sam vojnu vizitu prošo. Kaže, našo priliku, već razgovaro s prijateljom i devojka oće.
– A ti si nju poznavo od ranije?
– Otkud! Vido je dvared na bubac i jedared na sigranku.
– A dal se volete, šta misite, nisu pitali?
– A i šta bi? Mladi jel ne misidu ništa, il misidu none stvari. Zoto mora familija da misi zanji.
Ko je, šta je i od kakog roda, kako stoju, koju slavu slavidu i kaki su bili od petog kolena unatrag, dal bio kogod faličan...
Sve redom. Pose smo se nas dvoje zavoleli, još kako. Osam deca izrodili.
I kad bi mogo, ne bi menjo.
– To mene, dejka, nekako natraške – snebiva se unuk.
– Nije, ljubi te dejka, neg baš kako valja. Paor je zemlju da radi i decu zdravu
dodrani. Zoto treba devojka da bide od dobre fajte. Jel ne razumeš?
Glej ode uštalu našu Garu i Ružu, lepe krave, debele, zdrave, al čije će
tele nama dostavimo? Ružino dabom, jal dobra i mirna i da petnajs litri
nadan. A Gara jedva deset, pa nemirna, kad se fartokne, prospe i ti deset.
Valjda si razumo...
A sad da mi kažeš od koji je ta tvoja što ti se mota po glavi.