| Глогоњ |
| Географски положај | |||||||||||||||||||||
|
|
Где се налази ? (
карта ) Глогоњ припада панчевачкој општини и налази се у њеном северозападном делу, удаљен је 20 км од Панчева - Аутономна Покрајина Војводина - Република Србија - СР Југославија - на Лат 44А 59'С i Лонг 20А 33'И . Налази се на надморској висини од 75 м на контакту алувијалне равни реке Тамиш и банатске лесне терасе. Спада у групу прибрежних потамишких насеља и граничи се са атарима насеља: Сефкерин, Црепаја, Јабука и подручјем града Београда. По питању рељефа Глогоњ се простире на две морфолошке целине: алувијалној равни Тамиша и лесној тераси. Алувијална раван заузима најниже делове атара лежећи између леве обале Тамиша и дела банатске лесне терасе на надморској висини од 73m. Лесна тераса заузима највећи део Глогоња са надморском висином од 75-79 м. На подручју Глогоња констатују се знатне количине подземне воде као и површинских токова, те се Глогоњ снабдева водом из три бунара са дубине од 96 метара. На територији Глогоња Тамиш има мали пад што је разлог његовог кривудања, насталих окука и мртваја. Његов висок водостај ствара опасност од честих поплава. На подручју атара Глогоња преовладава у структури земљишта чернозем карбонатни, ритске црнице и смонице заслањене или са заслањеним пегама, као и заслањено тло солоњец око Тамиша. Насеље | карта | мапа 1885 | Глогоњ спада у групу потамишких насеља са са правилнијим топографским површинама. Насеље има правоугаони облик, ( дужине 2000, а ширине 800 метара ) са праволинијски и унакрсно постављеним улицама. Спада у насеља панпнског типа, куће су ушорене и центар насеља је проширен. Ширина улица је 20-40 м и секу се под правим углом. Главном улицом пролази пут који спаја Панчево са Оповом. Постоји 6 улица које се пружају по дужини у смеру северо-запад / југо-исток; У овом тренутку носе следећа имена: Тамишка, Ослобођења, ”1.Мај", Школска, Млинска и “4.Октобар”. На северо-западном крају села је прва попречна улица (која има куће само са једне стране) по имену Утринска - пружа се од југо-запада ка северо-истоку, а за њом следе: Партизанска, ”29.Новембра”, Пролетерска, Београдска, ЈНА, “8.Марта”, Бориса Кидрича и Жарка Зрењанина. Сам центар села носи име - Трг Маршала ТитаРавничарски тип насеља је условио њихово пресецање под правим углом те су формирани квадрати - квартови неједнаких површина. Свака кућа има двориште са економским зградама и повртњак или воћњак у дубини. У центру села налази се парк правоугаоног облика ( 210x170 метара ). Стазе су избетониране 1988 године (пре тога није било никакве подлоге) и секу парк по дијагоналама, док га друге полове по дужини и ширини. Насеље има основну школу и амбуланту, постоје сви примарни комунални објекти, спроведена је електрификација, постоји водовод, телефонске линије, а спроведена је и гасификација села. Привреда На територији Глогоња најзначајнија привредна делатност је пољопривреда. Атар је правоугаони укупне површине 4291,5 ха, а само пољопривредно земљиште захвата 4086,7 ха . Од обрадивих површина највећи део је под њивама 3036,1ха или 74,3%. И необрадиво пољопривредно земљиште захвата знатну територију: пашњаци 324.8 ха, шуме 548.5 ха, док неплодно земљиште захвата 308,9ха. Од укупних земљишних површина - површина у власништву приватнок сектора је 2052.6ха (47,8%), док друштвени сектор захвата 2238.9ха (52,2%). На територији атара Глогоња у сетвеној структури преовладавају ратарске културе. Гаје се првенствено жита: пшеница, кукуруз и јечам. Код индустријског биља најзаступљенији су сунцокрет, соја и шећерна репа. Од повртарских култура највише се гаје кромпир ( развијена је производња младог кромпира ), пасуљ, црни лук, парадајз, паприка. Део ове производње намењен је пијацама у Панчеву и Београду. Сточарство је углавном у опадању и затупљено је пре свега у индивидуалном сектору.
- Тамиш - наравно Некада је био притока Тисе, али је временом померао своје ушће на југ и постао притока Дунава. Ушће му је било код данашње отоке Караш.. Доносећи доста воде из горљег тока, често се понаша као подивљала река. Због малог пада и плитког корита веома се много разливао. Засипајући своје ушће и изливањем из корита, он се новим путевима усмерио ка Дунаву на неколико места: као Караш и Дунавац северо-западно од Опова; као Визељ јужно од Борче; као Сибница југоисточно од Овче и као Тамиш код Панчева ( главно ушће). Визељ ( мађарски - водоток ) улива се у Дунав на два места: као Дунавац, северно од Београда и као Каловита, јужно од Овче. Визељ и Каловиту повезује Себеш. |
