Од 1948 становништво је увећано колонизацијом са територије Македоније..
У периоду 1948-1953 бележи се пад становника као последица неприлагођености колонизованог становништва на затечене животне услове, услед којих се један део враћа у матичне пределе.
До1981 становништво је у порасту, да би се од 1981 до 1991 смањило услед нижег природног прираштаја, као и одласка становништва на рад у оближње Панчево, Београд и иностранство.
Попис 1991 приказује да је број мушкараца (1779) био нешто већи од броја жена (1696), тако да је вредност коефицијента маскулинитета укупног становништва износио 1048,9.
У старосној структури млађе становништво (0-19) чини 957 лица или 27,5% укупног становништва, а највећи број становника припада средовечним лицима 54,2% или 1882 становника. Млађе средовечних лица (0-39) има 1027,
а старијих средовечних лица (40-59) 855 становника. Старом становништву (60-) припада 17,7% односно 615 лица.
С обзиром на индекс старења становништва (0,64) може се рећи да Глогоњ има релативно старо становништво.

По националној структури 1991 год. је било највише

- Срба 2022 лица (58,3%),
- Македонаца 820 лица (23,7%),
- Румуна 247 лица (7,1%),
- Југословена 227 лица (6,6%),
- Мађара 19 лица,
- Хрвата 16 лица,
- Црногораца 5 лица итд.

По извору прихода Глогоњ има
109 пољопривредних, 864 непољопривредних, 55 мешовитих и 33 домаћинства без прихода.

Услед великих промена насталих од1991 год. пуно избеглих лица из бивших југословенских република се настанило у Глогоњу, а истовремено је постојао и одлив лица изван Југославије услед погоршаних услова живота насталих уведеним санкцијама као и сталне ратне претње.