Глогоњ

  Предање о имену села  

 

 

 

 

 

 

 

Глогоњ - Глогони - Глогау - Глогон - Galagonyбs (Torontбl)

По свему судећи насеље је своје име добило према имену жбунасте биљке, трновитих грана, белих цветова и ситних бобичастих плодова црвене боје ГЛОГУ.
У прастара времена ова биљка је покривала велике површине данашњег насељеног места, док се данас задржала само местимично, поред пољских путева и асфалтног пута ка Јабуци.
На старим топографским картама место је први пут означено-обележено под овим именом 1586 године и то као насељено место које припада панчевачком санџаку /у време турских освајања/. Под истим именом је уписано и у Пећком катастру између 1600-1606 године. Генерал Мерси је између 1723 и1725 године спровео топографско мерење Баната.
На добијеној карти наше село се води као напуштено насеље под именом ГЛОКАНСНА, а по другим изворима - ГЛОГОНИШКА. Први колонисти су били Немци, а дошли су у Глогоњ 1765 год; одмах потом долазе и Румуни.
Масовне колонизације су биле неколико година касније
- 1774 долазе Немци, а 1781 Румуни.
Најстарији пронађени предмети говоре о могућем постојању насеља још у бронзаном добу.
Пронађене су три бронзане наруквице, колајна, део бронзаног оклопа, граната од печене глине са зеленкастим постом и три жуте тачке, на себи.
Из римског периода је пронађена метална наруквица / из времена цара Аурелијана /, неколико глинених посуда као и грнчарија од печене глине са шарама карактеристичним за тај период.
Ови предмети су нађени око данашње црпне станице на тзв. Умци, десно од пута ка Јабуци.
На дубини од око 2 метра приликом радова (копања) на црпној станици - пронађена је комплетна полица са тадашњим посуђем од глине - за кухињске потребе.
Провлаче се и две приче:
- Приликом копања темеља за данашњи Дом културе, пронађена су два камена ковчега.
Један је бачен у бунар -који је касније засут земљом - затрпан, а другом се губи сваки траг.
Такви ковчези су били карактеристични за сахране римских виших војсковођа.
- Код некадашње штале, на утрини северно од села, пронађена су два костура са накитом и оружјем, који би требало да потиче из времена продора Хуна на ове просторе ( X - XII век ).