Школа
РП Црква
Веселиа Насип
Рит
Уговор

Војводина

Први становници села су живели у колибама од прућа и земље.
Главно занимање им је било лов и риболов, док су се обрадом земље бавили тек кад је то стварно било неопходно.
У то време у Глогоњу живе и породице избегле из "старе" Србије.
Они су добро дошли мађарским краљевима као чувари аустроугарско-турске границе, те су им давали разне привилегије.
Временом постају гранична милиција, што је зачетак војне границе.
Хајдучка чета од 240 људи је сачињавала панчевачко-оповску пограничну стражу ( у коју спадају и Глогоњ и Јабука ).
У четама су били становници ових места.
Они за то нису плаћани, али су на коришћење добијали обрадиве површине и ливаде и били ослобођени плаћања пореза, а имали су, наравно и друге привилегије.

1586 - Историја први пут помиње постојање насеља - Глогоњ
1660 - представници Пећке патријаршије обилазе 168 места у Банату - и том приликом региструју постојање села Глогоњ.
1716 - према једном извору село се помиње као насеље са 16 кућа
1717- према другом извору има само 10 кућа ( Јабука према истом извору има 15 )
1723-25 - На Mercy-јевој карти наше место се води као напуштено село по имену Глокансна.
1765 - се први пут помиње школа.
Учитељ је све до 1777 године био Јосиф Паначек.
Учитељ је имао обезбеђен стан, годишњу плату од 176 форинти и 4 кубика дрва за огрев.
То је тзв. «TRIVIAL SCHULE«
1767 године наше место је укључено у војну границу (која постоји још од 1704) и постаје седиште 4-те чете немачко-банатског граничног пука број 12.
У глогоњску чету спадају Сефкерин, Борча и Овча.
Војна канцеларија је смештена у згради која је после укидања војне границе служила као општинска кућа - све до1910 године.
1768 09.маја - Глогоњ је посетио Цар Јозеф II
1771-72 српски део становништва се иселио притиснут строгом војном власти.
1774 - место је насељено немачким колонистима. (Банат је колонизирао гувернер Мерси доводећи људе из Немачке, Белгије, Италије, Шпаније ...)
1775 - саграђена је католичка црква и отворена школа
1779 - Глогоњ, по неким изворима, има 856 становника
1781 - Цар Јосиф II сели Румуне из данашњег Житишта ( тадашње име је Бегеј Свети Ђурађ ) између осталог и у Глогоњ.
То је прво организовано насељавање - колонизација, Румуна у Глогоњ. Истовремено су у Глогоњ насељене и породице из Ардеала (Румунија), побуњене против тамошњих власти.
1788 - крајем септембра, Турци упадају у село, пљачкају га и пале. Лешеви побијених становника су покопани на левој обали Тамиша, на југо-западу села.
1790-91 - много становника Глогоња бива покошено опаком болешћу - колером
1794 - у Глогоњ су колонизиране породице из Сибиа (Румунија).
Исте године доселило се и неколико мађарских породица из Магиар - Итебе и Ходнез'о'расархали, које су се временом асимилирале са Немцима.
1800 - досељава се још румунских породица из Клека и Јанкаида (Јанков Мост).
1806 - Основана је парохија румунске православне цркве, а први проповедник је био Исак Тодоровић. (Румуни су дотле били везани за цркву у Сефкерину)
1808 - Постоји податак да 4/5 становника Глогоња чине Немци, а 1/5 Румуни.
1819 - командант чете стациониране у Глогоњу је Стеван Шупљикац (који је 1844 године постављен, као војвода, на чело српске нације)
1825 - јуна месеца је велико невреме, такво да је оборен и торањ католичке цркве.
-Исте године је у Глогоњу отворена општинска школа са наставником Јохан Дупца.
1828 - Румуни су добили своју општинску школу са учитељем Јовом Поповићем.
1839 - румунској црквеној општини је додељен садашњи плац на којем је следеће
1840 - почела градња румунске цркве (II по реду, на садашњем плацу са звоником од чврстог материјала), која се одржала све до 1911 године.
1841 - сазидана је нова - садашња католичка црква, на месту старе.
1848 - наше село доживљава најезду скакаваца, који наносе велике штете усевима
- почетком септембра исте године, према предању, једно оделење српске војске из Црепаје упада у Глогоњ. Наводно су од мештана тражили 8000 гулдена и стоку, као порез на паљевину. како су се становници Глогоња повиновали и платили - трупе су се повукле не наневши никакву другу штету.
1863 - је била изузетно лоша година. После дуге и хладне зиме уследило је врело и суво лето, тако да су многе домаће животиње угинуле од глади. Гладовало је и становништво и да држава није изашла у сусрет и обезбедила семе за предстојећу сезону, не би се могла припремити сетва. Срећом следећа година је била родна.
1865 - по неким изворима у Глогоњу те године живи 728 Румуна.
Румунска школа има 70 ученика, а учитељ је Николае Весиану, све до 1877
- кад учитељско место преузима Ђорђе Јакша.
1872 - година, је година укидања војне границе. Њеним укидањем - Глогоњ постаје средиште Среза општина: Јабука, Качарево, Борча и Овча. Али, нажалост, само на кратко - већ следеће
1873 године Срез је укинут, а Глогоњ прикључен панчевачком срезу.
- Укидањем војне границе (1872) укида се и војна санитетска служба. Из тог разлога, (заједно са Сефкерином), организована је цивилна здравствена заштита.
Први лекар је био Јозеф Клајн.
У исто време је организована и цивилна пошта, а први поштар је Ђорђе Драгој.
1876 - укидањем војне границе укинута је и тзв.Тривиал школа, те се ове године оснива мађарска државна школа.
1880 - Глогоњ, по неким изворима, има 2468 становника
1886 - 15.03. је у Сегедину сачињен Уговор са мађарским ераром о куповини потамишја.
1889 - основано је Добровољно ватрогасно друштво
1890 - наше место има 2911 становника
1892 - румунска школа има 169 ученика
1901 - основана је бибљотека и казино
1906 - оснива се ловачко друштво
1911- сазидана је румунска црква ( III по реду ) у византијском стилу
1913-14 - кроз Глогоњ пролази пруга на релацији Панчево - Бечкерек ( Зрењанин )
Бунар за воду, неопходан парњачама, налазио се на улазу у садашњи парк, преко пута, опет садашње, основне школе.
1918 - основана је "Веселиа" и то три секције: мешовити хор, фолклорна секција и драмска секција, a
1938 - је основан и оркестар.
1940 - Глогоњ има 3 куглане, једну летњу и две у затвореном простору - од којих је једна аутоматска. Куглане су срушене 1946 - 47 године.
- У селу постоје три фудбалска клуба. Један румунски под именом »Југославија« - од кога је настао данашњи клуб »Братство« и два немачка клуба:
ГСК - Глогоњски спортски клуб и други који је по некима носио име Ајнтрахт.
Ту су наравно и три фудбалска терена, један је на источном крају данашње улице Б.Кидрича -на утрини, други је крај гробља - где се налази и данашњи терен, а трећи на северном крају села.
1943 - постављена је коцка у делове улица које данас носе следећа имена ЈНА и Ослобођења - пут Панчево - Зрењанин
1945 - први колонисти из македоније, стижу децембра.
Колонизација је настављена и следеће године, а доселило се око 400 породица, претежно из околине Куманова.
1946 - посечен је парк и претворен у ораницу.
На том месту су сазидани и објекти замишљени као сточна фарма.
1957 - Глогоњ је добио електричну енергију
1967- 68 - демонтиран је млин и однет из Глогоња
1973 - нешто више од 300 кућа се удружило и изградило сеоски водовод, данас је прикључено више од 1000 домаћинстава.
1978 - калдрмисане су све улице у месту
1988 - асфалтиран је плато у центру села као и све стазе у парку
1989 - урађена је гасна мрежа, која покрива читаво село. Истовремено је заједно са Јабуком урађен и део гасовода (од раскрснице за Качарево до Јабуке). У акцију је било укључено 580 домаћинстава из Глогоња.
1992 - другог априла Глогоњ има 3473 становника
1994 - 16.09. у Глогоњу живи 3607 становника
1995 - па све до 1998 године административни центар ФЕДЕМУС-а -Републичког Фестивала дечјег музичког стваралаштва, је била школа у Глогоњу.
Хор Основне школе "4. октобар" Глогоњ, којим руководи Г-дин Симеон Мишев је током те три године био хор Републичког фестивала дечјег музичког стваралаштва и снимио три касете, ЦД, 4 ТВ емисије, остварена су три директна ТВ преноса фестивала итд.
1995 - у име Одбора Месне заједнице, обавезу да анкетира грађане прихватио је Драган Стојановић. Питање је било следеће:
Коју славу желите да убудуће обележава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА у Глогоњу:
1. Ђурђевдан
2. Петровдан
3. Ваш предлог
Анкета је завршена до 02.08.1995 године, када је у присуству владике, објављено да су грађани одлучили да се убудуће обележава ПЕТРОВДАН.
1996 - урађен је и преостали део доводног гасовода, (део од Јабуке до улаза у Глогоњ) и прикључено на гас првих 150 домаћинстава.
1996 - Спортско друштво "Братство" Глогоњ је започело градњу СПОРТСКОГ ЦЕНТРА и до 1998 године изградило:
- фудбалски терен (скидање бусења, насипање и планирање терена, а затим враћање бусења)
- постављена је заштитна мрежа иза голова на фудбалском терену
- ограђено је рукометно игралиште и урађена заштитна ограда иза голова
- постављени су кошеви на кошаркашком терену
- комплетиран је одбојкашки и тениски терен
- изграђен је бифе
1997 - Пољопривредни комбинат "Тамиш" Глогоњ је припојен
Пољопривредном комбинату "Фриком" из Падинске Скеле.
1999 - у Глогоњу је одржан 39. Фестивал румунског стваралаштва у Југославији (програм) .
На фестивалу је учествовало скоро 1000 аматера, који негују румунску музику и фолклор, као и још десетак културно уметничких друштава свих народа и народности из целе Војводине.
Фестивал је организовао одбор
2000 - "Тргопродукт" је затворио робну кућу у центру села, а зграду продао.
Нови власник је зграду преуредио и у проземљу отворио продавницу прехрамбене робе и пицерију, док је спрат претвојен у једну велику салу за одржавање разних свечаности (свадбе,испраћаји у војску и сл.), која може да прими до 400 гостију.
2001 - септембра је после скоро 25 година рада затворена експозитура "Инвестбанке" Београд. Банка је задњих 15-так година радила у својој згради у улици Ослобођења 81a.
2001 - 01.новембра је после 12 година рада затворена експозитура и друге банке - "Београдска банка" АД Панчево.
Експозитура је пословала у свом делу зграде бивше робне куће у самом центру села.